Свештеник Милован Милошевић рођен је 22. јула 1977. године у Шапцу, у породици честитих и скромних родитеља, оца + Томислава и мајке Раденке. Основну школу завршио је у родном граду 1992. године са одличним успехом. Исте године, као клирик Канадске епархије Српске православне цркве, примљен је у Богословију Светог Саве у Београду, где је стекао богословско образовање под руководством угледних професора Српске православне цркве.

Његови професори били су, између осталих, блаженопочивши протојереј др Душан Дачић (тадашњи ректор београдске Богословије), блаженопочивши протођакон Властимир Ђорић (син патријарха српског Германа), блаженопочивши протођакон Владо Микић (један од најбољих појаца Српске цркве), као и уважени професори који су још увек активни, попут протојереја-ставрофора др Драгана Протића, проф. др Радивоја Керовића и проф. др Здравка Пене.

Отац Милован је 1997. године завршио Богословију као најбољи ђак у својој класи. Исте године, након што је захвалио на понуђеној стипендији Синода Московске патријаршије и блаженопочившег патријарха Алексеја за наставак школовања, по благослову надлежног епископа канадског Георгија проводи извесно време у Манастиру Светог Преображења у Милтону (Канада), где је обављао дужност секретара Канадске епархије.

По добијању канонског отпуста од епископа Георгија, 1998. године отац Милован прелази у клир Епархије средњоевропске и постављен је за пароха у Бремену (Немачка), где остаје до 2001. године. Након тога, накратко служи у Бону (Немачка), до краја 2002. године.

Почетком 2003. године, прелази у клир Западноевропске епархије и по благослову надлежног епископа Луке започиње службу у Холандији, у парохијама у Емену и Најмегену. Током његовог службовања, на његов предлог оснива се и нова парохија у Утрехту.

Године 2005., накратко је обављао дужност секретара Епархије милешевске у Пријепољу и старешине Саборног храма у том граду. Исте године враћа се у Холандију и повлачи се из активне парохијске службе, прелазећи у клир Архиепископије руских цркава и манастира при Цариградској патријаршији, где волонтерски саслужује у парохијама у Девентеру и Мастрихту. Истовремено, започиње приватни пословни ангажман, у којем ће остварити велики успех.

По благослову Епископа западноевропског Господина Јустина, у фебруару 2024. године, отац Милован се враћа под окриље Српске православне цркве и започиње своју службу као сабрат у храму Светог Георгија у Антверпену.

Од 21. септембра 2024. године, по одлуци надлежног епископа, отац Милован је постављен за пароха у Ајндховену, преузимајући духовну бригу о верницима у овом делу Холандије.

Свештеник Милован течно говори холандски и енглески језик, а служи се и немачким и руским језиком. Поред своје свештеничке службе, поносни је отац два сина – Лазара, који је докторанд и асистент на Универзитету у Келну, и Филипа, студента на факултету у Арнему.