Дводневне свенародне свечаности које се у част Светог Симеона Мироточивог, патрона Митрополије црногорско-приморске, традиционално организују у Подгорици завршене су 1. марта 2025. године светом Литургијом и Светосимеоновском литијом од Саборног храма Христовог Васкрсења до Немањиног града на обали Рибнице.
Светом Литургијом у Саборном храму је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит берлински и немачки Руске Заграничне Православне Цркве г. Марко, уз саслужење: високопреосвећене господе митрополита црногорско–приморског Јоаникија, жичког Јустина, милешевског Атанасија, захумско-херцеговачког и стонско-приморског Димитрија; преосвећене господе епископа пакрачко-славонског Јована, буеносајреског и јужно-централноамеричког и администратора загребачко-љубљанског Кирила, будимљанско-никшићког Методија и диоклијског Пајсија; многобројног свештенства и свешеномонаштва, у молитвеном присуству многобројног верног народа. Сабрању су присуствовали и г. Небојша Родић, амбасадор Републике Србије у Црној Гори, г. Саша Мујовић, градоначелник Подгорице, представници културног и јавног живота.
По читању јеванђељског зачала беседио је Митрополит берлински и немачки г. Марко, који је, честитајући празник, казао: – Славимо Светог Симеона Мироточивог и наново се чудимо како је он пошао стопама свог сина Светог Саве и прослављен био пре свог сина. Велики владар свесрпске земље, велики син, велики отац. Љубав између њих је била узрок да Стефан Немања уреди државу, уради све што је било потребно за даљи процват српске земље. Он не само да је примио монашки постриг, већ је примио и велики подвиг, отишао је од свега мирског и предао се Богу. За такву љубав коју је Свети Симеон имао према Богу и људима за нас хришћане на првом месту је потребна љубав према Богу по Јеванђељу.
Митрополит Марко је подсетио на сусрет Свете Марије Магдалине и Васкрслог Господа: – Она одузета од велике љубави према Спаситељу, тражи Га. И види Господа, види Бога. Тражила је човека, видела Бога. Ово чудо, нема сумње, понавља се сваки дан и код нас. Када стварно волимо Бога, онда ћемо волети и своје ближње и не би било ниједног рата на овој земљи када бисмо ми, кажемо ми – ми и ви – када бисмо се понашали овако. Када бисмо по љубави према Богу радили све шта радимо, не би било никакве мржње између људи. Свети син, свети отац, они су показивали ову јеванђељску љубав овде на земљи. Они су обојица прослављени као велики свеци и ми идемо малим, смиреним поступцима овим путем. Бог нас зове и ми одговарамо. Ми примамо ову јеванђељску љубав коју смо јуче видели овде, у овој цркви, када су деца певала духовне песме. Све је ово зидано на љубави према Богу, на тој љубави коју је јеванђељски показивала Марија Магдалина, којом су повезани отац и син, син и отац. И то је и нама велики задатак, да будемо у љубави сви, како Бог каже: Имајте љубав међу собом. Амин.
На крају свете архијерејске Литургије, митрополит Јоаникије је честитао празник Светог Симеона Мироточивог: – Празник смо на дан његовог спомена прославили и у манастиру Студеници и на Немањином граду, а посебно у манастиру Хиландару, али га славимо ових дана у целом српском роду. И нама је велика част што данас имамо прилику да прославимо Светог Симеона Мироточивог у месту његовог рођења, у његовој, како је сам рекао, дедовини, коју је он обновио. Имали смо великих владара и пре Стефана Немање. Сетимо се само Светог Јована Владимира, а било их је још доста, али све до Стефана Немање ишли смо два корака напред, један назад. Међутим, од оног момента када се он определио за православље, благодарећи његовој вери и жртви, његовом чврстом карактеру, он је објединио српске земље и створио јаку државу која је напредовала двеста година после њега.
Подсетивши на речи блаженопочившег владике Атанасија, изговорене управо на Немањином граду, да је Стефан Немања обједињавао народ, није га делио као што се то код нас догодило у наше време, митрополит Јоаникије је казао да га не прослављамо зато што је створио јаку и успешну државу, него што ју је оплеменио, одуховио, облагородио и пре свега подигао велике и славне задужбине. Захваљујући његовом ктиторству, тек од њега, у српском роду имамо прве монументалне храмове. Али као што је могао створити јаку државу само зато што је био духовно јак, исто тако је могао подићи велике и славне задужбине, свете храмове Божје, зато што је био испуњен благодати Духа Светог. И он сам је постао храм Божји освећени, препун милости, истине, правде и светлости Божје. И тако је засијао и преко државе и преко светих храмова, али засијао је највише преко његовог чврстог карактера и преко његове снажне личности која је свима нама ослонац од тог давног времена до дана данашњег.
